Koje se sportske povrede najčešće tretiraju matičnim ćelijama
Lečenje i terapija matičnim ćelijama je efikasna alternativa bolnom hirurškom lečenju i dugotrajnom oporavku
Česte povrede koštano-mišićnog sistema se tradicionalno leče hirurški, što neretko dovodi do značajno dugih prekida sportske karijere. Uzimanje matičnih ćelija od samih pacijenata, obrada i njihova kultivacija, ubrizgavanje u povređenu regiju, predstavlja daleko manje traumatično lečenje za čitav niz sportskih povreda, uključujući:
Povrede kolena
Uobičajeni mehanizam povrede kolena u sportu je oštećenje hrskavica meniskusa koje prve apsorbuju udarac pri povredi, što dovodi do intenzivnog bola i onesposobljenosti.
Terapija matičnim ćelijama kod ovih povreda vraća proces unazad, obnavlja hrskavicu i čak je štiti od potencijalne buduće povrede. Kada se povrede i mišići stabilizatori kolena, usled čestih povreda, trošenja i premora, matične ćelije pomažu u regeneraciji novim mišićnim tkivom.
Povrede tetiva i ligamenata
Tetiva predstavlja elastično i jako tkivo koje spaja mišić za kost, dok ligament vezuje kost za kost. Njihovo intenzivno trošenje i česti ponavljajući pokreti, uobičajeni u sportovima kao što su tenis i trčanje, često dovode do oštećenja tetiva i ligamenata, posebno u predelu lakta, nadlaktice, skočnog zgloba i kolena.
Terapija matičnim ćelijama je ta koja pomaže u oporavku i lečenju tetiva i ligamenata, uspostavljajući im strukturu i vraćajući snagu.
Stres prelomi
Ova povreda nastupa kada značajna sila istezanja napreže kosti i zglobove organizma. Uobičajen primer ove povrede je povreda cevanice (golenjače), koja je u gotovo svim sportovima u riziku od stres preloma.
Međutim, terapija matičnim ćelijama i u ovom slučaju pomaže pri obnavljanju kosti stimulacijom rasta krvnih sudova, što za uzvrat pruža kosti podršku za prirodno zarastanje.
Povrede donjeg dela leđa
Ovaj zdravstveni problem ne pogađa samo sportiste, već je vrlo čest i među opštom populacijom. Tako, u proseku svaka deseta osoba na svetu ima bol u donjem delu leđa.
Matične ćelije mogu da se ubrizgaju u problematični međupršljenski disk, kako bi se smanjilo zapaljenje i pomogla obnova povređenog tkiva. Tako je, na primer, jedna australijska studija ispitivala u Melburnu 100 pacijenata s bolom u donjem delu leđa, kojima je data terapija matičnim ćelijama. Svi su reagovali tako što je došlo do smanjenja bola koji ih je pratio dve i više godina.
Vizuelizacija povreda magnetnom rezonancom je pokazala da matične ćelije podstiču obnovu oštećenog diska.
Povrede glave
Povrede glave u sportu su tipične za boksere i igrače američkog fudbala, i često su ozbiljne. Traumatsku povredu mozga (TBI) može izazvati pojedinačna povreda ili niz više snažnih povreda tokom dužeg perioda (hronična traumatska encefalopatija CTE). Kod CTE se najozbiljniji simptomi ne pokazuju mesecima, pa i godinama, nakon nastale povrede.
Primena matičnih ćelija ima potencijal da leči TBI, ublažavajući i popravljajući simptome, nezavisno od vrste uzroka, a u nekim slučajevima i od dužine trajanja povrede. Klinička studija o lečenju traumatske povrede mozga matičnim ćelijama, sprovedena na univerzitetu naučnog zdravstvenog centra u Teksasu, otkrila je da je terapijski efekat pomogao da se značajno smanji zapaljenski odgovor mozga na traumu. Cilj je da se uz pomoć matičnih ćelija povrate složene funkcije svih povređenih regija mozga.
Na koji način se lečenjem matičnim ćelijama tretira povređeni zglob?
Kad se zglobovi istroše od prekomerne upotrebe ili usled iznenadne povrede, okolno tkivo (mišići, ligament, tetive i hrskavica) reaguje zapaljenskom reakcijom koja se manifestuje bolom, otocima, grčenjem i otežanom pokretljivošću zglobova. U daljem toku pogoršanja stanja zgloba, ovaj proces dovodi do progresivne degeneracije ili propadanja strukture i funkcije zgloba, sa značajnim efektom na obavljanje dnevnih aktivnosti i kvalitet života.
Matične ćelije pomažu izlečenje povređenog zgloba na prirodan način, sopstvenim ćelijama, tako što obnavljaju oštećene strukture zgloba, uzrokovane bolešću, povredama ili prekomernim trošenjem. Matične ćelije takođe utiču na smanjenje bola i upale, podstiču protok krvi u mekom tkivu, tako ga obnavljajući.
Kako se matične ćelije prikupljaju, čuvaju, obrađuju i primenjuju?
Najbolji izvor matičnih ćelija je iz krvi pupčanika novorođene bebe, zatim iz koštane srži i iz masnog tkiva. Matične ćelije iz pune krvi pupčanika se uzimaju pri rođenju, neinvazivnom procedurom, skladište se zamrznute za buduću primenu u životu u slučaju bolesti ili povrede.
Kod odraslih, međutim, matične ćelije se uzimaju od njih samih za direktnu terapijsku primenu. Matične ćelije se zatim procesuiraju, navode na razvoj u željenu vrstu ćelija i u koncentrovanoj dozi ubrizgavaju u povređeni predeo.
U cilju što preciznijeg injiciranja matičnih ćelija u povređenu regiju, može se koristiti i vizuelizacija ultrazvukom. Ova procedura lečenja je minimalno invazivna i može se završiti istog dana kada je i započela.
Lečenje matičnim ćelijama pruža pancijentima efikasnu alternativu bolnom hirurškom lečenju i dugotrajnom oporavku
Lečenje matičnim ćelijama ne samo da ubrzava proces zalečenja povrede nego i unapređuje postoperativne rezultate, kao i mogućnost da se preokrene tok lečenja povrede i ojačaju se ćelije oštećenog tkiva protiv ponovne povrede. Pomaže da se umanji uvek prateća upala u zoni povređenog tkiva i da se poveća pokretljivost, pri čemu velik broj pacijenata navodi da je oporavak bio veoma brz nakon lečenja matičnim ćelijama.
Uobičajeno vreme potrebno za oporavak od tendonoze kolena je tri do šest meseci, ali kada je Pau Gasol primio terapiju matičnim ćelijama u oba kolena, odbacio je štake i ponovo hodao već nakon tri nedelje. Iako je svaka sportska povreda jedinstvena, terapija matičnim ćelijama nudi rešenje za sve veći broj povreda — od oštećenja muskulature, pa do povrede leđa i glave.
Takođe nam daje i šansu da kada je to moguće izbegnemo mnogo invazivnije metode lečenja i da umesto njih koristimo savremenu regenerativnu medicinu koja pruža brzo i efikasno lečenje.
Novi standard garantuje svojim klijentima potpunu posvećenost najvišem nivou kvaliteta prikupljanja, pripreme i primene matičnih ćelija za lečenje
Sve banke matičnih ćelija koje posluju u Srbiji moraće da se usklade sa najnovijim propisima koje je izdala Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja, što podrazumeva i da moraju da poseduju NetCord-FACT sertifikat. To se navodi u obaveštenju Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, koje je prosleđeno na adrese banaka matičnih ćelija u Srbiji, a u koje je agencija Beta imala uvid.
Ovaj sertifikat garantuje izrazito visok kvalitet usluga i propisuje vrlo stroge procedure prikupljanja matičnih ćelija na porođaju, transporta i analize uzoraka, zamrzavanja i njihove naknadne primene za potrebe lečenja.
Srbija je nedavno usvojila novi Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, koji uređuje uslove za postizanje kvaliteta i sigurnosti u toj oblast i primenu kod ljudi, navodi se u obaveštenju koje je potpisala vršilac dužnosti direktora Uprave za biomedicinu Vesna Rakonjac. Ona je u julu, prilikom predstavljanja Predloga navedenog zakona članovima Odbora za evropske integracije, kazala da je taj zakon obuhvaćen Poglavljem 28 i u njega su ugrađene sve preporuke iz sedam evropskih direktiva, koje se odnose na ovu specifičnu oblast. Vesna Rakonjac je dodala da je to krovni zakon iz kog će proizaći podzakonska akta, koja će detaljnije razraditi direktive EU.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja još uvek nema sopstvenu banku matičnih ćelija iz pupčanika i roditelji koriste usluge stranih banaka koje uzorke čuvaju van Srbije.
Trend rasta čuvanja matičnih ćelija je posebno prisutan u zemljama koje imaju slabiju zdravstvenu zaštitu.
Oblast matičnih ćelija je visoko regulisana u zemljama EU, jer se trenutno koriste u lečenju više od 80 bolesti, dok se u svetu sprovodi rekordan broj kliničkih istraživanja na temu lečenja matičnim ćelijama.
Krv iz pupčane vrpce novorođenčeta je bogata matičnim ćelijama koje mogu da se transformišu u razne vrste ćelija u organizmu. One se koriste za lečenje raznih bolesti, pre svega krvnog i imunog sistema, nervnog sistema i metaboličkih poremećaja.
Izvor: N1info.com