Do cerebralne paralize dolazi prilikom oštećenja mozga: dok je beba u stomaku, prilikom porođaja ili u prvim godinama detetovog života. Oštećenja se tretiraju kao trajna, bez tendencije pogoršanja stanja tokom života. Ovo oboljenje se manifestuje u vidu poremećaja motorike i pokreta, sa pratećim simptomima kao što su intelektualni i emocionalni poremećaji koji se javljaju u 50% slučajeva. U retkim slučajevima javlja se i epilepsija, kao propratna pojava stanja obolele osobe.
Kako se postavlja dijagnoza cerebralne paralize?
Kao i kod većine bolesti, dijagnoza cerebralne paralize počinje detaljnim ispitivanjem i testovima. Najpre se obavljaju laboratorijski testovi koji utvrđuju da li kod deteta postoji neko genetsko ili metaboličko oboljenje u organizmu. Nakon toga, uglavnom se obavlja pregled mozga, uz pomoć ultrazvuka i magnetne rezonance kako bi se bolje ispitalo stanje. Ukoliko se na nekim od ovih metoda testiranja primeti neka abnormalnost, dete se dalje vodi kod ekara specijaliste koji vrši niz testova i pregleda vezanih za vid, sluh, govor i ostala čula, na osnovu čega se postavlja konačna dijagnoza i pravi plan terapije.
Na koji način se leči cerebralna paraliza?
Cerebralna paraliza je veoma specifično stanje koje se danas tretira na različite načine, u zavisnosti u kojoj meri ono utiče na kvalitet detetovog života. Neka deca su veoma fukcionalna i mogu da obavljaju velik broj aktivnosti uz minimalnu asistenciju, dok kod drugih je oštećenje veće i izražajnije te su oni nesposobni da vode iole normalan život bez konstantne pomoći.
Neke od uobičajenih metoda lečenja cerebralne paralize su:
Fizikalna terapija i rehabilitacija su samo neke od stvari koje se savetuju svim osobama koje boluju od cerebralne paralize. Kad se ustanovi da dete ima cerebralnu paralizu, fizikalna terapija ne uglavnom nešto što je obavezno kako bi se ojačali detetovi mišići i kako bi naučili da kontrolišu neke osnovne pokrete i radnje.
Ortopedska pomagala su vrlo korisna deci sa cerebralnom paralizom jer im mogu poboljšati pokretljivost i funkcionalnost udova, ali i balans. Najčešće viđamo osobe sa ovom bolešću u kolicima, ali velik broj ljudi se sasvim dobro snalazi i bez njih.
Medicinska pomagala, poput štaki, štapova i specijalnih cipela za šetanje uveliko pomažu ljudima sa cerebralnom paralizom u svakodnevnom životu.
Određeni lekovi za opuštanje mišića blagotvorno utiču na napete mišiće i opuštaju ih, smanjujući nagle pokrete i trzaje kako bi omogućili smienije i preciznije pokrete deci sa cerebralnom paralizom.
Hirurška operacija je često neizbežna, ukoliko su simptomi jako izraženi i tešk. Ona se obavlja kako bi se zgrčeni, spazmični mišići opustili i razvukli. Neki slučajevi zahtevaju i potpuno odstranjivanje nerava na određenim delovima tela kako bi se iskonrolisali izraženi spastični pokreti, ali ta opcija uglavnom ostaje kao poslednja, s obzirom da su njene posledice nepovratne.
Nova istraživanja
Mnogi roditelji dece sa cerebralnom paralizom se pored standarde terapije često odlučuju za druge, alternativne metode lečenja ovog oboljenja. Iako su ove metode malobrojne, one postoje i dostupne su svakome. Važno je informisati se o njima i njihovim mogućnostima na vreme, kako biste mogli doneti ispravnu odluku za vaše dete.
Terapija kiseonikom u hiperbaričnoj komori
Iako ne postoje čvrsti dokazi da ova terapija zaista pomaže deci sa cerebralnom paralizom, roditelji joj i dalje pribegavaju u nadi da će pružiti neko, pa makar i minimalno poboljšanje njihovom detetu. Svakako da ova terapija ne može da škodi, ali u nekoliko ozbiljnih kliničkih studija nije se pokazala kao efektna za ovu vrstu oboljenja.
Homeopatske kapi
Ono što vam homeopatija može pružiti u lečenju dečije cerebralne paralize je u najbolju ruku – placebo efekat za roditelje. Nauka i medicina su bazirane na ustanovljenim činjenicama, detaljnom testiranju i jasnim dokazima, nešto što je sasvim suprotno od homeopatije koja je zasnovana na sledećem principu: Ukoliko neku supstancu više razredite u vodi – njen efekat na telo će biti jači. Ovaj navedeni „princip“ se na prvom mestu kosi sa osnovnom hemijom i biologijom, a ako bolje razmislite i nekom osnovnom logikom. Niko vas neće sprečiti da pokušate da pomognete vašem detetu homeopatskim kapima s obzirom da su one 99% obična prečišćena voda i bezazlene su, ali važno je da znate da njihova primena s tačke gledišta moderne medicine i nauke apsolutno ne daje nikakve benefite u smislu poboljšanja stanja kod dece sa cerebranom paralizom.
Tretman matičnim ćelijama iz pupčanika
Od 2016. godine, broj kliničkih studija i testiranja matičnih ćelija u svrhu lečenja cerebralne paralize i drugih hroničnih oboljenja u svetu neverovatno je porastao. Ogroman broj naučnika širom sveta bavi se isključivo ovom oblašću i metodi lečenja oboljenja jer su prethodne višegodišnje studije pokazale izvanredne rezultate, otvorivši time jedno sasvim novo polje u savremenoj medicini – lečenje matičnim ćelijama tj. korišćenje matičnih ćelija kao lek. Matične ćelije su najjače ćelije u ljudskom organizmu, one su osnovni gradivni blokovi uz pomoć kojih se može regenerisati bilo koje tkivo i organ u telu: mozak, srce, pluća, kosti, koža itd.
Iako je ova nauka još uvek vrlo mlada i u svom začetku, danas je sasvim dovoljno napredovala da se može iskoristiti u svrhe lečenja. U određenim klinikama u Evropi i svetu moguće je uraditi ovakav vid terapije i on je dostupan svim osobama koje imaju sačuvane matične ćelije iz pupčanika. Pored matičnih ćeija iz pupčanika za ovaj tretman mogu se koristiti i donirane matične ćelije iz koštane srži, ali one nisu ni približno efektne koliko sopstvene matične ćelije, iz kog razloga one i daju najbolje rezultate u lečenju ozbiljnih bolesti i stanja, poput cerebralne paralize.