Šta je tumor i kako nastaje?
Tumor je reč preuzeta sa latinskog i znači oteklina. Kada se nekoj osobi dijagnostifikuje tumor znači da joj se u organizmu formirala čvrta masa tkiva nastala od viška nepotrebnih ćelija. U normalnim okolnostima, ćelije u organizmu rastu i dele se sa funkcijom pospešivanja zdravlja čoveka. U tom procesu, ćelije koje su stare ili oštećene odumiru. Nažalost, nekada se desi da se genetski materijal (DNA) ćelije promeni i utiče na rast i deobu ćelija, što rezultira time da stare ćelije ne odumiru, a stvaraju se nove koje ne trebaju organizmu i stvaraju tumor.
Iako reč tumor zvuči veoma zastrašujuće i može biti težak oblik oboljenja, on to ne mora biti ukoliko se otkrije na vreme i pravovremeno tretira.
Po čemu se razlikuju benigni i maligni tumori?
Osnovna podela tumora jeste na benigne (dobroćudne, nekancerogene) i maligne (zloćudne, kancerogene). Druga vrsta tumora se naziva rak odnosno karcinom. Osnovna razlika između ove dve vrste tumora je što se benigni ne širi dalje ka drugim organima putem krvi, dok se maligni širi u okolne organe putem krvi ili limfnog sistema zahvatajući time jedan ili više organa (npr. jetra) ili sistema (npr. kosti) u organizmu. Jedino maligni tumori “napadaju” okolna tkiva i mogu da metastaziraju.
Kako se leče benigni tumori?
Benigni tumori se leče tako što se uklone u potpunosti. Jedini rizik jeste da će se opet pojaviti na istom mestu i u tom smislu treba biti oprezan i u dogovoru sa lekarom redovno kontrolisati stanje organizma. Najčešći oblici ove vrste tumora su ciste, miomi, polipi ili endometrioza.
Šta je karcinom (rak)?
Karcinom odnosno rak je izraz za sve vrste zloćudnih tumora. Danas je poznato preko 100 različitih vrsta ove bolesti. Karakteriše ga nekontrolisana i ubrzana deobe ćelija nekog tkiva koje može zahvatiti i druga tkiva i organe. Karcinom se prvo javlja na pokrovnom epitelu kože, služnica ili tkiva koji pokrivaju unutrašnje organe. Ćelije raka napadaju organizam putem krvi i kruže celim organizmom. Kada organizam obolelog oslabi, ćelije raka probijaju krve sudove i napadaju meka tkiva koja su presudna za normalno funkcionisanje čovekovog organizma. Kada se tumor razvije, on počinje da ugrožava ostatak organizma jer svojim rastom pritiska okolne delove tela i uzima krv potrebnu za svoj razvoj i opstanak.
Što ranije dijagnostifikovanje karcinoma povećava šanse za izlečenje. Najčešći način lečenja jeste operativni postupak u cilju otklanjanja nastalog tumora i sprečavanja daljeg širenja u organizmu. Ukoliko se kod pacijenta uoči metastaza (širenje tumora i na druge organe), prognoze nisu ohrabrujuće, ali je potrebno podvrgnuti se intenzivnim i redovnim kontrolama sa ciljem da se bolest ublaži, produži životni vek ali i kvalitet života obolelog.
Koje vrste tumora postoje?
Kada se dijagnostifuje tumor u organizmu, radi se patohistološka analiza tkiva, koje utvrđuje da li je tumor maligni ili ne. Ukoliko jeste, rade se i druge analize sa ciljem uviđanja stadijuma bolesti, ali i potencijalnog širenja po organizmu. Zatim se planira lečenje u zavisnoti od toga koja je vrsta tumora u pitanju – solidni ili sistemski.
Solidni tumor čini grupisanu masu i širi se lokalno ili na određenom delu tela (rak nekog organa ili tkiva). Sa druge strane, sistemski tumor je rak limfnih žlezda (leukemija) i njegovim rastom i umnožavanjem ugražavaju se normalne ćelije celog organizma. Ova vrsta raka je ređa i javlja se kod 10 – 15 % slučajeva malignih tumora.
Kako se leči karcinom?
Solidni tumori se leče: hirurški, radioterapijski, hemioterapijski, ali i kombinacijom neke od ovih metoda. Ukoliko se tumor proširio i na okolne organe, potrebno je zračenje. U slučaju sistemskih tumora preovladava hemioterapija, dok se zračenje uglavnom ne praktikuje.
Po najnovijim istraživanjima, najefikasnije oružje u borbi protiv raka je uz pomoć matičnih ćelije iz krvi pupčane vrpce novorođenčeta. Pročitajte više o tome OVDE.