Dijabetes – najveći zdravstveni izazov 21. veka. Kakvo rešenje nude matične ćelije?

Srbija je 2017. godine zauzela 50. mesto (od 194 zemalja) sa 10,08% zastupljenosti  dijabetesa u populaciji starosti 20—79 godina, od kojih oko 95% njih boluje od šećerne bolesti tip 2.

Ako ovo nije interesantna tema za vas, sigurno će biti za vašu decu jer prema najnovijim procenama međunarodnog udruženja za dijabetes, svaka jedanaesta osoba u svetu ima šećernu bolest, ili približno 450 miliona ljudi, što odgovara populaciji evropskog kontinenta. Broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom, i prema sadašnjim prognozama, do 2040. godine će se povećati više od 50 odsto i iznosiće više od 600 miliona, a najbrži porast obolelih se očekuje u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja.

U Srbiji je 2017. godine registrovano oko 710.000 obolelih, od kojih je gotovo polovina radno sposobno stanovništvo. Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima u Srbiji. To je ogroman socijalno-zdravstveni problem, jer gotovo 40 odsto obolelih ni ne zna da ima šećernu bolest.

Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, dijabetes utiče na stradanje vida, bubrega, krvnih sudova i donosi mnogobrojne zdravstvene komplikacije. Dijabetes tipa 2 se sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti, usled nepravilne ishrane i nedovoljnog kretanja.

Kako se tekuća istraživanja i uspešne kliničke studije nastavljaju i objavljuju, terapija matičnim ćelijama može biti ključ za rešenje dijabeteesa kao globalnog zdravstvenog problema, i to za oba tipa — i 1 i 2. Skladištenjem matičnih ćelija vašeg deteta osigurali ste budućnost, kada se očekuje da će današnja istraživanja postati svetski standard lečenja obolelih od dijabetesa.

Epidemija šećerne bolesti tipa 2

Većina dijabetičara u svetu ima šećernu bolest tipa 2 (95 odsto obolelih). Reč je o poremećaju metabolizma koji karakteriše povišeni nivo šećera u krvi usled manjka produkcije insulina u pankreasu ili otpornosti tela na efekte insulina (insulinske rezistencije). Kako organizam razvija insulinsku rezistenciju, to ima za posledicu visok nivo šećera u krvi koji vremenom izaziva komplikacije u vidu oštećenja krvnih sudova, očiju (dijabetesna retinopatija), bubrega i nervnog sistema.

Tip 2 dijabetesa je takođe udružen s povećanim rizikom od demencije i može udvostručiti rizik za dobijanje srčanog udara (infarkta), šloga (moždanog udara), ili dovesti do digestivnih problema.

Dramatičan porast broja obolelih od dijabetesa tipa 2, inače podmukle bolesti koja se razvija sporo i neprimetno godinama, mogao bi doprineti razvoju genetički uzrokovane insulinske rezistencije, iako su gojaznost i nedovoljno kretanje takođe važni faktori za nastanak ove bolesti.

Istraživači traže najbolje načine primene matičnih ćelija, kako bi se regenerisalo tkivo pankreasa (gušterače) i podstakla njegova sposobnost da produkuje insulin koji zajedno s promenom navika u ishrani i redovnim vežbanjem mogu dugoročno dovesti do kontrole šećera u krvi kod dijabetesa tip 2.

Tekuća istraživanja se najviše bave proučavanjem načina kako da se matičnim ćelijama stimuliše samoobnavljanje beta ćelija pankreasa koje stvaraju insulin.

Studija iz 2016. je istraživala efekte transfuzije matičnim ćelijama, poreklom iz želatinozne mase pupčane vrpce koja obavija njene krvne sudove, a koje su pokazale vrlo obećavajuće rezultate kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2.

Istraživanje je rezultovalo povećanjem nivoa beta ćelija, njihovom boljom funkcijom u produkciji insulina i sniženjem nivoa šećera u krvi kod grupe pacijenata koja je primila dve infuzije matičnih ćelije na svake četiri nedelje.

Srbija je 2017. godine zauzela 50. mesto (od 194 zemalja) sa 10,08% zastupljenosti  dijabetesa u populaciji starosti 20—79 godina, od kojih oko 95% njih boluje od šećerne bolesti tip 2.

Skladištenjem matičnih ćelije iz pune krvi pupčanika naše novorođene dece, kao i razvijanjem svesti kod naše dece o značaju zdrave ishrane i redovnog vežbanja, pružićemo najbolju moguću šansu da nikad ne postanu deo ove alarmantne statistike.

Izvor: Linkedin